Nije mi ni cilj, ni želja da se rugam beogradskoj publici što ne zna da oceni kad je trenutak za aplauz, bilo da je u pitanju film ili neko ozbiljno muzičko delo (problema sa aplauzom je bilo i ranije). Sve je to posledica činjenice da je za kulturu osim novaca, potreban mir na ovom prostoru oslobođen sitnih duša. Na žalost, novca nikad nema dovoljno na što smo navikli a ni mira u kojem bi se posvetili kulturi. Nisam gledao film ali sudeći po kritici i film govori o ovoj i drugim posledicama naših mentaliteta formiranih na prostoru balkanske vukoj...e što neki zovu i "balkansko bure". I kako onda, da vaistinu, budemo avangardni kad se u u tom buretu voda nikako ne bistri, već se stalno mešaju blato i lepota življenja?

...u radno vreme strucnjaka-profesionalca, ali samo da bi prostornu zatvorenost umetnosti, njenu vremensku zatvorenost, sada zamenila progesionalna zatvorenost i rascep izmedju coveka i njegovih drustvenih uloga.Zato umetnost nastoji da se oslobodi svoje prostorne zatvorenosti i izadje u arhitektonsko, u kojoj se umetnost susrece sa samim prostorom, kao planskom organizacijom zivota ljudi, njihovim usmeravanjem putevima i ulicama, skupljanjem u fabrike, bioskope, stadione i iskoristi revolucionarni potencijal grada, u njegovoj suprotstavljenosti drzavi, koja prevazilazi grad i obuhvata neurbanizovane predele, a koje grad, suprotstavljajuci se drzavi, prazni, usisavajuci stanocnistvo u sebe.Tako se grad i njegova prostorna organizacija, javlja kao nova mogucnost sukoba umetnosti drzave, koja je od Platona okvir pojavljivanja umetnosti.Izolovanost Mecavnika, njegova skrivenost prirodom, ukazuje na njegovu utopijskost, njegovo ne-mesto u prostoru-planu i time na fantazijsko, koje svoj...

Hvala na ovom odličnom tekstu o jednom od najvećih živih Srba trenutno.
U oseci kvalitetnih ljudi,lepo je biti savremenik čoveka koga će njegovo delo nadživeti,koji je imao rašta se roditi i koji je posle Noleta trenutno najpoznatiji Srbin na planeti.

Pa ja kapiram publiku, nije bilo zvonceta da znaju kad da aplaudiraju. Šta ćeš, navika.

Negledljivo!

Pobogu čoveče zašto potroši ovoliko prostora i vremena za ovo što si saopštio???

*
Moje poštovanje autoru Nikoli Tanasiću

@ dragan,
Eh da je Balkan područje mira, mi bi imali ne jednog Kustu već deset, pedeset, Novake, Tesle, Pupine, Mileve, ne bi mogli da izbrojima. Ovih dana ustaše glasno podvikuju, balije bi da nešto ruše optužujući druge za to, itd. Kome je u ovakvim uslovima do kulture? Kad ovom dodamo mito, korupciju, male plate, mladi odlaze... Još uvek u državi imamo mnogo kočničara napretka na svim poljima... Stvarno, kome je do kulture? Možda će generacije posle nas imati više sreće i radovati se uspesima naših generacija, te svoju pažnju posvetiti njihovim delima, da bi oplemenili svoju dušu, ponosni na pretke, što mi sada ili ne možemo ili to činimo na grame.

Nikola Tanasić, Emir Kusturica ... srpski intelektualci.

Nisam još pogledao film ali ako je toliko dobar kao ovaj Tanasićev tekst vredi pogledati.

Veoma dug tekst čita se s lakoćom i uživanjem!Bravo za tekst, dok ne vidimo film!

I još nešto: problem Kusturice je što Srbi imaju očajničku, malograđansku potrebu da se dopadnu svetu i prikažu mu se kao gospoda. Mi imamo veoma bogatu istoriju, imali smo dinastije i svašta, ali naše građansko društvo je u osnovi drugačije od onog na Zapadu. Tamo je postojao sistem nalik polisima dosta dugo, gde je grad, kako mu i ime kaže (up. grad-ograda ili città-cittadela, "tvrđava") bio ograđeni prostor u kojem je postojala ta zapadnjačka svetinja zvana bezbednost, a građani su bili tek obični ljudi, zanatlije i trgovci. Kod nas su pod Turcima Srbi živeli po selima, i prelazak u grad po oslobođenju je bio suviše nagao, a prototipom građana smatrali su se oni obrazovani u inostranstvu, intelektualci. Logično je da su naši građani težili da pobegnu od svog seoskog nasleđa, i hajka protiv Vuka Karadžića - koji je, uzgred, pisao isto kao i naši prvi građani u Budimu vek ranije - i ona protiv Kuste su deo te naše malograđanske potrebe da se prikažemo kao građani, neko dostojan Zapada.

Cista poezija. Vartomet simbola. Od religijskih, literarnih i opsteljudskih do omaza najboljim srskim i eks jugoslovenskim filmovima. A opet tako jasno Kusturicin. Bilo da se radi o delovima koji su melodrama, akcija, cak i mjuzikl na momente, pa do duhovnog tihovanja na kraju, ovaj film se bavi samo jednom temom nad temama: ljudskom sudbinom, koja se pise svaki dan iznova. U ovom filmu su sve duse vazne - i ljudske, i zivotinjske i dusa prirode. Ne prave se vise ovakvi filmovi, otuda i nerazumevnaje generacija onih koji su odrasli na ZIP-u - zabavi i propagadi koja je prakticno postala esencija novog etabliranog filma. Sjajan je film napravio Kusturica. Za one koji film zaista gledaju kao umetnost. Bio sam skeptik da ce se vratiti, ali ovaj film ne zaosteje previse za Andergraundom ili Domom za vesanje. Ako uopste zaostaje.

Nikola je naseo na Kustinu naknadnu pricu o tome kako su „skeptičnost, nerazumevanje, i poslovični cinizam njegove lokalne sredine bili ... prepreka njegovoj rediteljskoj i umetničkoj karijeri“! Polovicom 80-ih upravo je mahalsko Sarajevo slavilo Kustu kao svog junaka, zaklinjali su se u njega, postao je, doslovno, i deo tamosnjeg muzickog novog primitivizma! Zato nisu mogli da shvate sto 92.godine nije zajahao na njihovom talasu, iako su ga smatrali delom svog ambijenta. Kusta je uvek imao smisla za politiku i - politicare. Kao mladi reziser kritikovao je vlast, zajedno sa mladjanim Dizdarevicem, iz porodice koja je drmala BiH! I stalno je kritikovao vlast, a slikao se sa Milosevicem, evo i sa Vucicem, i namicao pare! Kusta voli pare, voli da se slika, i inteligentan je uz to. Nikakav velik reziser, djonio je sve sto je stigao, bas kao Goran Bregovic u muzici. I pocigancio nas je! Ne, Kusto, nismo to mi, sto ti u filmovima prikazujes. Umes ti, znamo, ali sebi, pre svega i pre svih.

Ovaj film nije bio razumljiv ni Semu Mendezu u Veneciji,ni evropskoj akademiji,ni Dubravki Lakic uglednom kriticaru Politike.Razlog?Opet isti.Nedoraslost analizi ovog grandioznog poduhvata.Naprosto se vidi da svi oni nisu bili na tom previsokom nivou,Koji je autor ovog dela postavio I sebi I drugima.Kada je Vudi Alen prvi put pogledso Odisju 2001 Stenli Kjubrika nije mu se dopao,na drugo njegovo gledanje nije bio toliko los,kada ga je nakon 6 meseci pogledao treci put bio mu je senzacionalan.Tada je priznao da je jedan umetnik toliko daleko ispred njega da ga nije razumeo.
Jedino ga je petnaestominutnim ovacijama na nogama ispratila publika u Veneciji.Zasto?Razlog open jednostavan.Zato sto je ta publika licno I porodicno odrastala I sazrevala uz filmove Viskontija,Roselinija,Felinija I Pazolinija.Da je umesto Mendeza u ziriju Venecije sedeo pokojni Kijarostami verovatno bi Danas Emir bio ovencan drugim Zlatnim lavom,Ali to je sad neka druga price...

Film je moćna stvar, danas oblikuje razmišljanje miliona ljudi.

Evo, zapitajte se koliko su debilasti holivudski filmovi uticali na vaša razmišljanja o ameriki? Kako su im lepe i fine kuće... u zemlji gde se sudovi peru jednom nedeljno. Zamislite štroku američkih kuća. Ako mi ne verujete, pitajte nekog od naših tamo.

Nema veze, svi misle da su američke kuće lepe, čiste i sjajne. I to najviše zbog - filmova.

Eto tako, pola sveta zbog druga Kuste ,
misli da je Srbija jedna velika ciganska. Fala ti Kusto, ajde probaj da snimiš bar jedan normalan filma o normalnoj Srbiji. Dosta sa Ciganima više.